среда, 4. април 2012.

ПРОМЕНА Л У О




Још једна у низу гласовних промена  јесте и промена сонанта Л у О. За почетак треба знати да је ова замена гласова у нашем језику вршена давно, и то у речима у којима се сонант Л нашао на крају слога. На тим местима глас Л је прелазио у глас О. Међутим, тамо где није на крају слога, Л се једноставно није мењало у О.

Рецимо, кажете реч ДЕО, али облик генитива гласи ДЕЛА. Ако упоредите те две речи, видећете да у првом облику имате два слога: ДЕ-О, и О где је некада стајало Л
У другом случају поделом на слогове добијамо ДЕ-ЛА. Л се сада налази на почетку слога, и оно се не мења у овом случају.

Или, кажемо ЧИТАО, али и ЧИТАЛА, ВЕСЕО – ВЕСЕЛА. Све би ово били примери када се ова гласовна промена врши.

Како препознати промену?

Уколико постоји облик речи у којој се у једном случају јавља Л, а у другом О, дилеме нема. Потребно је само упоредити речи и решење ће се наметнути само.

Највише недоумица, када је у питању ова гласовна промена, настаје приликом промене именица које се завршавају на –лац – слушалац, гледалац, руководилац, пошиљалац.
Ако кажемо:  Он је слушалац, јасно је да промене нема.  Овде је именица у номинативу једнине,  или, једноставније, то је основни облик именице.
Међутим, како гласи генитив? Од слушаоца. Промене има.
Датив: ка слушаоцу.
Акузатив: видим слушаоца.
Вокатив: хеј, слушаоче (ово је палатална промена)
Инструментал: са слушаоцем
Локатив: о слушаоцу

Закључак је да ће до промене није дошло само у облику номинатива једнине, у свим другим облицима јесте. У реду, али зашто? Одговор је једноставан. Поделите реч слушалац на слогове и добићете следеће: слу-ша-лац, Л  је на почетку слога, промене нема. Ако погледамо реч слушаоца, у генитиву, добијамо: слу-ша-о-ца. Ту где видите о само у слогу, некада је било Л. Оног тренутка када се оно више није налазило на почетку слога, оно се „претворило“ у О.
Нешто слично се дешава и са облицима множине истих именица.

Кажемо слушаоци, то је именица у номинативу множине. Али, у генитиву множине ова именица гласи слушалаца. Могли бисмо сад на испишемо комплетну парадигму, али резултат ће увек бити исти: у свим облицима множине ових именица, Л је остало само у генитиву множине, у свим другим облицима исправно је рећи само облик са О.
И у речима као што је ЧИТАОНИЦА, УЧИОНИЦА, ДЕОБА, СЕОБА, дошло је до ове промене. Довољно је само да нађете облике у основи ових речи: ЧИТАЛ-А, ДЕЛ-А, и да поређењем утврдите да је ту некада било Л.

Ова гласовна промена није дуго трајала, и видите да се није у потпуности ни завршила (зато имамо облике и са Л и са О). Управо зато постоје и изузеци.
Кажете НЕВАЉАЛАЦ, НЕВАЉАЛЦА. Ако поделите облик генитива на слогове, видећете следеће: не-ва-љал-ца.

Л се нашло на крају слога, а није прешло у О. Ово је изузетак. ЗНАЛАЦ-ЗНАЛЦА, такође. Исти случај је са СИЛНИ, ЖАЛБА, МОЛБА, ШКОЛСКИ. Све су ово изузеци због тога што се Л нашло на крају слога, али није прешло у О.

Постоје и речи које су страног порекла, као што су ГЕНЕРАЛ, ФУДБАЛ, МЕТАЛ. Ту видите да се Л не мења, према томе, и ово су примери изузетка од промене.
Он је слушалац, или Он је слушаоц?