Још једна
у низу гласовних промена јесте и промена
сонанта Л у О. За почетак треба знати да је ова замена гласова у нашем језику
вршена давно, и то у речима у којима се сонант Л нашао на крају слога. На тим
местима глас Л је прелазио у глас О. Међутим, тамо где није на крају слога, Л
се једноставно није мењало у О.
Рецимо,
кажете реч ДЕО, али облик генитива гласи ДЕЛА. Ако упоредите те две речи,
видећете да у првом облику имате два слога: ДЕ-О, и О где је некада стајало Л
У другом
случају поделом на слогове добијамо ДЕ-ЛА. Л се сада налази на почетку слога, и
оно се не мења у овом случају.
Или,
кажемо ЧИТАО, али и ЧИТАЛА, ВЕСЕО – ВЕСЕЛА. Све би ово били примери када се ова
гласовна промена врши.
Како
препознати промену?
Уколико
постоји облик речи у којој се у једном случају јавља Л, а у другом О, дилеме
нема. Потребно је само упоредити речи и решење ће се наметнути само.
Највише
недоумица, када је у питању ова гласовна промена, настаје приликом промене
именица које се завршавају на –лац – слушалац, гледалац, руководилац,
пошиљалац.
Ако
кажемо: Он је слушалац, јасно је да
промене нема. Овде је именица у
номинативу једнине, или, једноставније, то
је основни облик именице.
Међутим,
како гласи генитив? Од слушаоца. Промене има.
Датив: ка
слушаоцу.
Акузатив:
видим слушаоца.
Вокатив:
хеј, слушаоче (ово је палатална промена)
Инструментал:
са слушаоцем
Локатив:
о слушаоцу
Закључак
је да ће до промене није дошло само у облику номинатива једнине, у свим другим
облицима јесте. У реду, али зашто? Одговор је једноставан. Поделите реч
слушалац на слогове и добићете следеће: слу-ша-лац, Л је на почетку слога, промене нема. Ако
погледамо реч слушаоца, у генитиву, добијамо: слу-ша-о-ца. Ту где видите о само
у слогу, некада је било Л. Оног тренутка када се оно више није налазило на
почетку слога, оно се „претворило“ у О.
Нешто
слично се дешава и са облицима множине истих именица.
Кажемо
слушаоци, то је именица у номинативу множине. Али, у генитиву множине
ова именица гласи слушалаца. Могли бисмо сад на испишемо комплетну парадигму,
али резултат ће увек бити исти: у свим облицима множине ових именица, Л је
остало само у генитиву множине, у свим другим облицима исправно је рећи само
облик са О.
И у
речима као што је ЧИТАОНИЦА, УЧИОНИЦА, ДЕОБА, СЕОБА, дошло је до ове промене.
Довољно је само да нађете облике у основи ових речи: ЧИТАЛ-А, ДЕЛ-А, и да
поређењем утврдите да је ту некада било Л.
Ова
гласовна промена није дуго трајала, и видите да се није у потпуности ни
завршила (зато имамо облике и са Л и са О). Управо зато постоје и изузеци.
Кажете
НЕВАЉАЛАЦ, НЕВАЉАЛЦА. Ако поделите облик генитива на слогове, видећете следеће: не-ва-љал-ца.
Л се
нашло на крају слога, а није прешло у О. Ово је изузетак. ЗНАЛАЦ-ЗНАЛЦА,
такође. Исти случај је са СИЛНИ, ЖАЛБА, МОЛБА, ШКОЛСКИ. Све су ово изузеци због
тога што се Л нашло на крају слога, али није прешло у О.
Постоје и
речи које су страног порекла, као што су ГЕНЕРАЛ, ФУДБАЛ, МЕТАЛ. Ту видите да
се Л не мења, према томе, и ово су примери изузетка од промене.
Он је
слушалац, или Он је слушаоц?