Ако бисте добили задатак да одредите облик инструментала у речима ДРУГ и МЛАДИЋ, видели бисте да ова два облика немају исти наставак који се додаје за овај падеж.
Промена би гласила:
ДРУГ - ОМ
МЛАДИЋ - ЕМ
Шта доводи до ове разлике?
Прво да утврдимо природу гласа О - то је средњи самогласник задњег реда (погледајте пост Подела гласова, тамо је објашњено зашто је то тако), Е је средњи самогласник предњег реда.
Погледајте сада корен речи и сугласник на који се тај корен завршава. У речи ДРУГ наставак је О, али у речи МЛАДИЋ, у којој се реч завршава на предњонепчани сугласник, наставак је промењен. Разлог је једноставан и практичан.
Иза такозваних меких гласова у српском језику (предњонепчани сугласници, умекшани гласом Ј, јотовањем), по правилу следи наставак на Е, јер овај самогласник настаје у предњем делу усне дупље, где и предњонепчани сугласници, за разлику од самогласника О.
Зато постоји наставак:
БРАТ - ОМ
ДРУГ - ОМ, (где последњи сугласник у корену речи није предњонепчани), и
МЛАДИЋ - ЕМ
МАЧ - ЕМ (наставак иза предњенепчаног сугласника).
Међутим, шта се десило у речима МОРЕМ, ЛИЦЕМ, БОЈИШТЕМ?
У овим примерима се основе завршавају на Р, Л и сугласничку групу ШТ. Некада су у српском језику и ово били такозвани меки сугласници. Временом, та особина мекоће гласова за ове гласове више не важи, они припадају групи тврдих сугласника, али и данас постоје облици са два наставка. Исправно је МЛИНАРОВ - МЛИНАРЕВ, МЕСЕЦОМ - МЕСЕЦЕМ.
Ипак, не каже се БЕЧ - БЕЧЕМ, него БЕЧ - БЕЧОМ. Ово се зове разједначавање самогласника. Када се у претходном слогу нађе самогласник Е, да се не би поновио и у наставку ЕМ, предност се даје наставку О.
Зато се каже ПАДЕЖОМ, ЛУПЕЖОМ.
Како онда гласи облик инструментала од речи ЂОРЂЕ, МЛАДИЋ, КРАЉ, КРАЈ?
А у речи КЕЈ и КЕЉ, да ли је наставак Е или О?
Поздрав!
