Тема
данашњег поста је једна промена самогласника о којој се на часовима ретко
прича. О чему се ради?
Сви примећујемо
сличност између речи ТЕЋИ и ТОК. Прво је глагол, друго је именица, али бисмо
очекивали да се ове речи, с обзиром да имају исто основно значење, имају исте
фонеме. То овде, јасно је, није случај. Видимо да се у првој речи налази Е, а у
другој речи О.
Треба
знати да су се и ови самогласници мењали, па је тако дошло и до ове промене у
облику речи. Ово се зове промена Е:О или ПРЕВОЈ ВОКАЛА.
Како
утврђујемо постојање ове промене?
Једноставно,
поређењем облика речи.
Рецимо:
РОДИТИ –
РАЂАТИ. Погледајте корен речи РОД-РАЂ. Ово се зове промена (превој вокала) О:А.
Може то
бити и овакав пример:
ПРАТИ –
ПЕРЕМ.
Видимо да
између П и Р у првом случају нема самогласника, а у другом случају има. Тада то
зовемо промена или превој нулти
сугласник:Е.
Постоје и
случајеви када се у облицима речи налази исти самогласник, али има различити
акценат, рецимо,
ЛЕЋИ – ЛЕГАТИ
Ако
изговорите ова два глагола, видећете да ћете у првом глаголу изговорити кратко
Е, са краткоузлазним акцентом. Али, када изговорите Е у ЛЕГАТИ, то ће бити Е са
дугим акцентом, дугоузлазни.
ЗВАТИ –
ЗОВЕМ – где је овде превој вокала?
До следећег пута, поздрав.
Нема коментара:
Постави коментар