НЕПОСТОЈАНО А

Тема претходног поста је био превој вокала. Тада смо, у намери да објаснимо како препознајемо ту гласовну промену, поредили облике речи. Овога пута радићемо исто, а тема ће бити промена самогласника која се зове непостојано А.

Поново ћемо поредити облике речи.

У речи ЛОВАЦ, именици мушког рода једнине у номинативу, видимо да  се између В и Л налази А. Али, у облику генитива исте речи, ЛОВЦА, тог А више нема. То А је непостојано, што значи да се у неким облицима речи јавља, у неким не.

Ово се зове алтернација (промена) А : нулта фонема (А у првом облику у другом се не јавља, уместо њега нема ничега, то се у граматици зове нулта фонема).

Шта се то десило па ово А „нестаје“ у неким облицима речи? Некада је на месту тог А стајао полуглас ь – једноставно, реч се писала овако – ловьць. У неким случајевима полуглас се „претварао“ у А, а у неким једноставно нестајао.  

Ипак, битно је да гласовну промену можемо данас да препознамо, а да бисмо то могли, ево неколико примера:

КРУШКА – облик генитива множине гласиће КРУШАКА,

ПИСАЦ, ПИСЦА, ПИСАЦА – примећује се да у неким облицима речи јавља А

ДОБАР – ДОБРА – у мушком роду придева појављује се непостојано А, у женском га нема.

ПРИШАО – ПРИШЛА – ово је облик радног глаголског придева, у мушком роду постоји непостојано А, у женском не.

Примери који су наведени су уобичајени и углавном се лако препознају. Међутим, постоје случајеви који су такође примери за ову гласовну промену, али се ретко наводе.

Приликом творбе речи, настанка нових речи у српском језику, користимо префиксе (додатке који су пре, испред речи).

Ево примера – ИЗ + ТКАТИ – требало би да нова реченица (ово је сложеница, биће речи и о томе) гласи ИСТКАТИ (звучно З испред безвучног Т мења се у безвучно С – пример за једначење сугласника по звучности). Овде нема непостојаног А. Али, у облику речи ИЗАТКАТИ има, и ово је пример за непостојано А. Исти случај је у речима РАЗАСЛАТИ, ИЗАГНАТИ.

Ево још једног примера за непостојано А. Многи пишу предлог СА уз именску реч са апострофом, овако

С'  ДРУГОМ (уз апостроф).

Ово ћете често видети, али то је грешка. Предлози С(А) и К(А) исправна су у оба облика, јер је ово пример за непостојано А, према томе, апостроф је непотребан (и неправилан).

Ипак, кад је обавезан овај дужи облик са непостојаним А?

Када реч уз коју предлог стоји почиње гласом који је сличан гласу К или С. Дакле, не може С СЕСТРОМ, мора дужи облик – СА СЕСТРОМ, не може К КУЋИ, јасно је да мора КА КУЋИ.

И, кад је још обавезан? У облику СА МНОМ. Из неког разлога, овде постоје недоумице и често се пише као једна реч, што је погрешно. Као што пишете СА ЊИМ, СА ТОБОМ, СА САЊОМ, не постоји ниједан разлог да се у овом случају пише другачије.

Исто је са НИЗ(А), УЗ(А), КРОЗ(А).

Да ли се каже СА ЖЕНОМ или С ЖЕНОМ? К ГРАДУ или КА ГРАДУ?

А зашто?

Велики поздрав до следећег пута.