JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE

JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE

Kao i prethodna glasovna promena, i ova je bila pominjana u postu Podela glasova, i da bi se ona razumela, potrebno je poznavati podelu glasova po mestu tvorbe.

Za ovu glasovnu promenu mogli bismo reći da ima dva dela.

1. U tom prvom delu, menjaju se glasovi S i Z, ali samo onda kada se nađu ispred prednjonepčanih suglasnika, odnosno ispred J, LJ, NJ, Ć, Đ, Ž, Š, DŽ, Č. Tada Z i S prelaze u prednjonepčane suglasnike Ž i Š (pogledajte, samo dodajete znak iznad slova – taj znak se zove dijakritik).

Primer:

a)      list – lišće

Na koren reči dodat je nastavak –je = list + je

T i J jotuju i tako nastaje Ć. Novi oblik koji smo time dobili je LISĆE. I evo te situacije kada dolazi do jednačenja suglasnika po mestu tvorbe. S (zubno) je ispred Ć (prednjonepčanog) i prelazi u prednjonepčano Š. Šta se time dobilo? Da dva glasa budu jednaka po mestu tvorbe – oba su prednjonepčana.

b)      čeznuti – čežnja

Koren glagola je čezn-, dodat je sufiks –ja, i došlo je do jotovanja N i J u NJ. ČEZNJA je sledeći oblik. Obratite pažnju na Z ispred NJ, Z je zubno i ispred prednjonepčanog NJ prelazi u Ž, jednači se sa njim po mestu tvorbe i oba su prednjonepčana.

Međutim, ne dolazi uvek do ove promene, i tu ima izuzetaka, i to u složenicama IZLJUBITI, SLJUBITI, RAZLJUTITI, SLJUŠTITI, RAZNJIHATI. Obrazloženje za nevršenje ove glasovne promene u ovom slučaju jeste da bi se izgubilo značenje prefiksa.

2. Drugi deo ove glasovne promene odnosi se na nadzubni glas N, koji se menja kada se nađe ispred dvousnenih B i P. Ono se tada menja u M, koje je dvousneno.

a)      ODBRANA ima koren ODBRAN + BA. N, nadzubno, nalazi se ispred B, koje je dvousneno. Zato se N menja u M, dvousneno, i dva glasa su ista po mestu tvorbe.

b)      STAN + BENI, isti primer kao prethodni, oblik koji se dobija je STAMBENI.

I ovde ima izuzetaka. Piše se: STRANPUTICA, CRVENPERKA, JEDANPUT, VANBRODSKI.