JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI

GLASOVNE PROMENE

Do glasovnih promena dolazi kada se menja oblik reči (Jastrebac – Jastrepca, genitiv jednine) ili prilikom nastanka novih reči (list – lišće). Postoji nekoliko glasovnih promena:

1. jednačenje suglasnika po zvučnosti
2. jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
3. palatalizacija
4. sibilarizacija
5. jotovanje
6. nepostojano a
7. promena l u o
8. sažimanje suglasnika
9. uprošćavanje suglasničkih grupa

JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI

Do ove glasovne promene dolazi kada se, jedan pored drugog, nađu dva suglasnika nejednake zvučnosti. Tada se prvi suglasnik upravlja prema drugom, odnosno ako je prvi suglasnik bezvučan, a drugi zvučan, prvi suglasnik će preći u svoj zvučni parnjak, i obratno. Da bi bilo jasnije, evo primera:

VRABAC – ovo je imenica u nominativu jednine. U obliku genitiva, imenica glasi VRAPCA. Ta promena mora imati objašnjenje. A šta se zapravo desilo?

Zbog nepostojanog A došlo je do spajanja dva glasa nejednake zvučnosti – B, koje je zvučno, i C, koje je bezvučno. C, koje je na drugom mestu, dovelo je do promene zvučnosti glasa B i ono prelazi u bezvučno P. Šta je rezultat? Došlo je do izjednačenja (jednačenja glasova po zvučnosti), i sada su oba zvučna.

Da bi se objasnila promena, neophodna je tabela podele glasova po zvučnosti (videti post Podela glasova, podela suglasnika po zvučnosti).

Evo nekoliko primera: a) držak – drška

Opet zbog nepostojanog a, jedno pored drugog su se našli Ž i K. Pogledajte tabelu ispod. Ž je zvučno, ali K je bezvučno. Ž, da bi se izjednačilo po zvučnosti, prelazi u bezvučnog parnjaka Š, i sada su oba glasa jednake zvučnosti.

Zvučni       Ž

Bezvučni   Š =  K (Ž prelazi u bezvučno Š, i onda su jedan pored drugog dva bezvučna glasa, Š i K)

b) Srbin – srpski

Na koren reči Srb- dodat je (nastavak)sufiks –ski, i nastaje izvedenica SRBSKI. Pogledajte podvučene glasove. B je po svojoj zvučnosti zvučno, ali S je bezvučno, i B prelazi u svog bezvučnog parnjaka P.

Zvučni       B

Bezvučno  P  S

v) bez + primeran = besprimeran

Spajanjem bez (prefiksa) i prideva primeran, spajaju se Z i P. Z je zvučan suglasnik, P je bezvučan. Zbog toga Z prelazi u svog bezvučnog parnjaka S, i jedan pored drugog stoje dva glasa jednake zvučnosti.

U srpskom jeziku postoje i izuzeci, slučajevi kada pravilo ne fukcioniše iz nekih razloga.

U ovom slučaju, postoji nekoliko:

1. D se nikad ne jednači ispred S i Š, i zbog toga je ispravno napisati PREDSEDNIK, PREDŠKOLSKI, ODSLUŽITI. Ako izgovorite ove reči, videćete da vi zapravo izgovarate C na tom mestu gde se spajaju D i S, da vi izjednačite te glasove u T i S, a kada su T i S zajedno, oni daju afrikatu C. Pa kad bismo dalje i zapisali reč koju smo tako dobili, videli bismo da je promenjen koren reči, a to je jedina veza reči sa osnovnim značenjem koju ona ima. Evo primera: LJUDSKI je pravilno, a mi izgovaramo tu reč sa C, i dobijamo oblik koji više ne liči na reč poteklu od imenice LJUDI. Koren reči se čuva nevršenjem ove glasovne promene.
2. Isto objašnjenje je i za izvedenicu VOĐSTVO. Trebalo bi da se zameni Đ sa Ć, ali se time gubi veza sa korenom reči VOĐA.

.