PODELA GLASOVA

Pitanja iz oblasti glasovnih promena su gotovo obavezna na svim tipovima testova, a da bi se glasovne promene razumele, potrebno je pre svega naučiti podelu glasova u srpskom jeziku, tako da krećemo odatle. 

GLASOVI U SRPSKOM JEZIKU

U srpskom jeziku ima 30 glasova (i za svaki glas jedno slovo, 30 slova u azbuci). Tih 30 glasova se dele na:

- vokale (samoglasnike)

- sonante

- konsonante (suglasnike)

VOKALI

Ima ih 5: A, E, I, O, U.

Treba znati sledeće – za izgovor glasa potrebna je vazdušna struja, a ona se „oblikuje“ u govornim organima. Ta vazdušna struja prilikom izgovora vokala nigde ne nailazi na prepreku, I zbog toga se ovi glasovi zovu NELOKALIZOVANI (ne postoji mesto na kome se oni formiraju). Bitno je I to da glasne žice, mišićna zadebljanja preko kojih prolazi vazdušna struja, trepere kada se vokali izgovore, i to znači da su vokali zvučni. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste: a u čemu je onda razlika u vokalima, jer mi jasno čujemo A;E;I… Razlika je u položaju jezika u usnoj duplji i položaju usana. U zavisnosti od polažaja jezika u usnoj duplji, vokali se dele na:

A – niski vokal srednjeg reda

E – srednji vokal prednjeg reda

I – visoki vokal prednjeg reda

O – srednji vokal zadnjeg reda

U – visoki vokal zadnjeg reda

Šta ova podela u stvari znači? Izgovorite glas A, ali pazeći gde se nalazi vrh jezika. Trebalo bi da vam je vrh jezika nisko na sredini usne duplje, to znači da je A niski (jezik nisko) vokal srednjeg reda (na sredini usne duplje). To bi trebalo ovako da izgleda: zamislite krug oko glasova. To bi bila vaša usna duplja, a mesto gde stoji glas zapravo je mesto gde stoji vrh vašeg jezika prilikom izgovora.

                        PREDNJI                                SREDNJI                                    ZADNJI

VISOKI                        I                                                                                            U                

      

SREDNJI                        E                                                                                        O

NISKI                                                                  A

  

 Treba znati još i ovo: vokali su nosioci sloga. To zapravo znači da kada treba da odredite broj slogova u jednoj reči, treba da prebrojite samoglasnike i dobićete broj slogova. Koliko samoglasnika - toliko slogova. 

PTICA - dva sloga, dva suglasnika

MISAO - tri sloga

Jedan od tih suglasnika će biti i akcentovan, o tome će biti reči drugom prilikom.

 SONANTI

To je grupa od 8 glasova: J, V, R, M, L, LJ, N, NJ.

Ova grupa ima osobine i suglasnika i vokala. Vokalima je slična po tome što glasne žice trepere kada se ovi glasovi izgovaraju, pa su svi ZVUČNI, a konsonantima je slična po tome što za njih može da se utvrdi mesto na kome se formiraju (gde govorni organi stvaraju prepreke, mesto tvorbe). Ipak, ta prepreka nije potpuna i oni se zbog toga zovu POLULOKALIZOVANI.

Sonant R je pogotovo važan – on može da se nađe u poziciji između dva suglasnika, i tada je on „nosilac sloga“. To praktično znači sledeće: u reči GRMETI postoje tri sloga – GR – ME – TI. Može se uočiti da R sada ima ulogu vokala/samoglasnika.

Ima još nekoliko slučajeva kada sonanti mogu biti „slogotvorni“, odnosno imati ulogu koju inače imaju vokali. Postoje slučajevi kada i sonanti L i N takođe mogu da budu slogotvorni u rečima stranog porekla. 

KONSONANTI 

Ovo je najveća grupa glasova u srpskom jeziku. Njih ima 17 (5 vokala + 8 sonanata + 17 konsonanata = 30 glasova).

Ova grupa glasova ima i nekoliko podela:

1.po mestu nastanka glasova (mesto tvorbe)

2. po načinu nastanka

3. po zvučnosti 

MESTO TVORBE ILI NASTANKA GLASOVA  

Već je bilo pomena da postoje nelokalizovani (vokali) i polulokalizovani (sonanti). Konsonanti su lokalizovani. To znači da je prepreka koja se formira i na koju vazdušna struja nailazi prilikom izgovora ovih glasova potpuna. Tamo gde se ta prepreka formira, kažemo da je upravo to mesto na kome taj glas nastaje. To praktično znači da usneni glasovi nastaju tako što prepreku formiraju usne, usnenozubni tako što usne i zubi zajedno prave prepreku vazdušnoj struji, itd.

Dakle, ovo je podela:

1.     usneni:                         P, B,M

2.     usnenozubni:               V,F

3.     zubni:                           D,T,Z,S,C

4.     nadzubni:                     L,R,N

5.     prednjonepčani:           J,LJ, NJ, Ć, Đ, Ž,Š,DŽ, Č

6.     zadnjonepčani:            K,G,H 

Za one koji nameravaju ovu listu da uče, postoje mnoge tehnike. Jedna od njih jeste da probate da napravite rečenice koje ćete pamtiti, na primer, usneni: Bata Marko Peva, za usnenozubne Vozim Forda. Volela bih da mi javite šta ste smislili za zadnjonepčane J.

PREMA NAČINU IZGOVORA

Videli smo šta je mesto tvorbe. Način izgovora glasova znači da vazdušna struja ne prolazi na isti način prilikom formiranja glasova. Postoje tri grupe glasova:

1.     eksplozivni – praskavi (B,P,G,K,D,T)

2.     strujni – frikativni (Z,S,Ž,Š, F,H)

3.     sliveni – afrikate (C,Ć,Č,Đ,DŽ)

Šta znači da je nešto praskavi glas? Izgovorite glas B. Vazdušna struja se skupila ispred prepreke (obe usne ste spojili, B je dvousneni glas, to je prepreka). Obratite pažnju kako se skuplja vazduh ispred potpune prepreke. Zatim naglo otvaramo usta i nastaje nešto potput praska. To je tipično za ove glasove. Obratite pažnju na tri para eksplozivnih glasova. To su prva tri para iz tabele podele glasova po zvučnosti.

Strujni glasovi su nešto drugačiji. Tu se ne formira potpuna prepreka kao u prošlom slučaju. Kod ovih glasova vazdušna struja formira „tunel“. Izgovorite S. Videćete kao površina jezika i gornji deo usne duplje formira prolaz, a vazdušna stuja, prolazeći tuda, proizvodi šum, karakterističan za ove glasove.

Poslednja grupa su sliveni ili afrikate. Oni nastaju spajanjem dva glasa, jednog iz grupe eksplozivnih i drugog iz grupe strujnih. Recimo, C je spoj glasa T i S, i ovo će biti važno kada se bude govorilo o gubljenju suglasnika.

PREMA ZVUČNOSTI

Za razliku od vokala i sonanata, koji su svi zvučni, glasne žice prilikom izgovora nekih konsonanata trepere, a kod nekih ne. I zbog toga postoji tabela.

     ZVUČNI     B G  D  Z  Ž  Đ  DŽ

BEZVUČNI     P  K T   S  Š  Ć   Č      H  F  C

Glasovi F,H i C nemaju svoje zvučne parnjake, i na ovo ćemo se vratiti kada budemo govorili o jednačenju suglasnika po zvučnosti.

Šta uopšte znači ova podela? Pogledajte prvi par suglasnika, B i P. Oni se ni po čemu ne razlikuju, ni po mestu tvorbe (oba su dvousnena) ni po načinu nastanka (oba su praskava). Jedina razlika između ovih glasova jeste po tome što prilikom izgovora jednog, glasne žice trepere, a prilikom izgovora drugog, P, glasne žice ne trepere. To može i da se oseti. Stavite dlan na teme i izgovorite B. Osetićete blagi „udar“. Toga neće biti kada izgovorite P.

Već sam pomenula glasovnu promenu koja se zove jednačenje suglasnika po zvučnosti. Tabela koju vidite je neophodna za objašnjenje ove glasovne promene. U srpskom postoji jedno pravilo, a to je da dva glasa nejednake zvučnosti ne mogu stajati jedan pored drugog. Ako se to desi, da se dva suglasnika nađu jedan pored drugog a nisu jednaka po zvučnosti, dolazi do jednačenja, odnosno pretvaranja zvučnog u svoj bezvučni parnjak i obratno. 

VEŽBANJE

Za kraj, ostala je vežba. Uradite sledeće: napišite vaše ime i prezime (ili neku drugu reč, to sada nije bitno) i za svako slovo napišite kojoj grupi pripada. Ako želite, ostavite to što ste napisali u komentaru.  To bi trebalo ovako da izgleda:

TAMARA - T- konsonant, eksplozivni, zubni, bezvučni

A - vokal niski srednjeg reda, zvučni

M - sonant, zvučni, dvousneni

R - sonant, zvučni, nadzubni

Ovo je dobra vežba, koju treba povremeno ponavljati.

Eto!