SIBILARIZACIJA

SIBILARIZACIJA

Promena zadnjonepčanih glasova K, G, H u zubne C, Z, S naziva se sibilarizacija. Do ove promene dolazi uglavnom kada se ti suglasnici nađu ispred samoglasnika i. 

Kako to izgleda u primerima?

Pogledajte oblike imenica u ženskom rodu koji se završavaju na –KA, -GA, -HA. Recimo, DEVOJKA. U dativu jednine oblik dativa je DEVOJCI. Primećujete da se K iz korena reči „pretvorilo“ u C. Ovo je slučaj sibilarizacije. Isto će se desiti sa rečima NOGA, RUKA, SVRHA. Napišite sami oblik dativa ovih imenica (ka + imenica – ka NOZI), i videćete da je glas iz korena reči promenjen. 

Naravno, to nije jedini slučaj. Do ove promene dolazi i kada imenice muškog roda koje se završavaju na K, G, H stavimo u oblik množine. To su imenice koje smo pominjali kada je tema bila palatalizacija – OBLAK, JUNAK, ORAH, NALOG. U množini te reči glase: OBLACI, JUNACI, ORASI, NALOZI. Pogledajte promenu koja je nastala. Slova iz korena reči su se promenila u C,Z,S, i ovo su primeri reči u kojima je izvršena sibilarizacija.

Ova glasovna promena se vrši i u glagolskim oblicima. Opet je reč o glagolima koji se završavaju na ĆI, ali sada u imperativu i imperfektu. Recimo, oblik imperativa (zapovedni način) nastaje dodavanjem nastavka na aorsku osnovu (ako ste zaboravili šta je aorska osnova, pogledajte post o palatalizaciji). Tako dobijamo PEK + I, i dobijamo PECI.

Slično je i sa imperfektom – na osnovu glagola se dodaje nastavak –IJAH, i dobijate oblik imperfekta PECIJAH.

Kao što vidite, K iz osnove glagola se promenilo u C.

Šta bi još trebalo da znate?

Promena o kojoj se radi odnosi se na promene glasova koje su se vršile u davnoj prošlosti. Ne zna se kada je ova glasovna promena prestala da se vrši, ali se zna da postoji veliki broj izuzetaka, odnosno slučajeva kada se ova glasovna promena ne vrši.

Ova tema, izuzeci od palatalnih promena, zaslužuje nov post, i to će biti sledeća tema: izuzeci od palatalnih promena.

Do sledećeg puta!